Добро дошли на званичну презентацију Дома здравља у Сремској Митровици

СТРАТЕГИЈА


Стратегијом за унапређење квалитета здравствене заштите и безбедности пацијента тежи се достизању највишег нивоа квалитета рада и безбедности пацијената у Републици Србији. Примена ове стратегије има за циљ да смањи: неуједначен квалитет здравствених услуга; неприхватљив ниво  варирања у исходима по здравље лечених пацијената; неефикасно коришћење здравствених технологија; време чекања на медицинске процедуре и интервенције; незадовољство корисника пруженим здравственим услугама; незадовољство запослених у систему здравствене заштите; трошкове који настају због лошег квалитета. Квалитет здравствене заштите је препознат као једна од најважнијих карактеристика система здравствене заштите, како државног, тако и приватног сектора. Стално унапређење квалитета и безбедности пацијената је саставни део свакодневних активности здравствених радника, здравствених сарадника и свих других запослених у здравственом систему. Стално унапређење квалитета представља континуирани процес чији је циљ достизање вишег нивоа ефикасности и успешности у раду, као и веће задовољство корисника и давалаца здравствених услуга. Квалитет здравствене заштите мора се развијати и унапређивати континуирано имајући у виду следеће: Постоје варијације у пружању здравствене заштите и исходима по здравље за исте или сличне пацијенте, који добијају недовољну, као и непотребну или неадекванту здравствену заштиту. Разлике су присутне међу државама, регионима, здравственим установама и појединим даваоцима здравствених услуга, чак и тамо где су материјални, финансијски и хумани ресурси уједначени. Пружена здравствена заштита није увек безбедна као што би требало да буде, што безбедност пацијената сврстава у најважније димензије квалитетне здравствене заштите.  Нова знања и технологије захтевају нове специјализације и субспецијализације здравствених радника и сарадника, што доводи до прекомерне фрагментације знања и праксе и све веће отуђености од корисника у систему здравствене заштите. Последица тога је пораст незадовољства, како корисника, тако и запослених у систему здравствене заштите. Захтеви корисника мењају се и постају све већи. Доступност модерних информационих технологија омогућава бољу информисаност корисника и доводи до већих очекивања у систему здравствене заштите. Савремени корисник очекује да добије такву здравствену заштиту у којој ће ризик по његово здравље бити минималан, а корист од пружене здравствене заштите максимална. Он се незадовољава само решавањем здравственог проблема, већ захтева и пријатан амбијент, љубазно особље, информисаност о стању свог здравља и медицинским процедурама којима ће бити подвргнут, односно постаје активни учесник у доношењу одлука о свом лечењу. Трошкови здравствене заштите су у порасту, а често се за веома високу цену добијају сразмерно мали и ограничени ефекти по здравље становника. У таквим условима, захтева се већа ефикасност у систему здравствене заштите,односно да се за уложена средства обезбеди највећа добит по здравље људи. Интензивиран развој приватног сектора доводи до стварања здраве конкуренције у систему здравствене заштите. У таквим условима, установе које пружају квалитетну заштиту постају атрактивније, како за кориснике, тако и за здравствене раднике. Стално унапређење квалитета захтева увођење културе квалитета која ће подједнако укључити све интересне групе - кориснике, даваоце здравствених услуга, финансијере и доносиоцe одлука на свим нивоима. Традиционално схватање да су здравствени радници и здравствени сарадници, као непосредни даваоци здравствених услуга, једини одговорни за квалитет пружене здравствене заштите, замењено је новим приступом који препознаје значај организације у целини, а посебно улогу менаџмента, као и читавог процеса рада, а не појединачног извршења у задовољавању потреба корисника. Овај приступ усмерен је ка томе да утврди зашто се нешто дешава, а не ко је до тога довео и да открије путеве који могу да превенирају лош квалитет. Предности увођења сталне културе квалитета могу се сагледати из неколико различитих перспектива. Из угла здравствене професије, увођење културе квалитета и сталног праћења квалитета рада води ка смањивању грешака из незнања, недостатка вештина, немара, недовољне мотивације, непажње. То је механизам за дефинисање нивоа разлика који је прихватљив за медицинску праксу и начина да се оне сведу на минимум, без угрожавања професионалне аутономије. Из перспективe корисника здравствене заштите, предности се огледају у омогућавању постизања адекватног одговора на његове захтеве и очекивања (минимални ризик по његово здравље уз максималну корист, као и добијање мерљивих резултата). Из перспективе финансирања здравствене заштите то је начин за унапређење ефикасности система здравствене заштите.
Мисија сталног унапређења квалитета је да промовише значај безбедне и квалитетне здравствене заштите и омогући стварање услова за обуку здравствених радника и здравствених сарадника у здравственим установама, као и информисање јавности о значају и резултатима сталног унапређења квалитета у циљу очувања и унапређења здравља и бољег квалитета живота становника Републике Србије. Визија сталног унапређења квалитета је достизање безбедне и сигурне здравствене заштите коју заједничким напорима развијају сви кључни актери у здравственом систему у интересу корисника. Здравствена заштита заснована је на најбољим доказима из праксе и истраживања, и у складу је са највишим професионалним и етичким стандардима.

 




    Финансијски извештај   Синдикална организација Дома здравља

Дом здравља Сремска Митровица© 2009-2011. Израда и дизајн: Дејан Петковић info@dzsm.rs